МАЛА ЦРНА ХАЉИНА
Представа инспирисана славном креаторком Коко Шанел
Аутор драме: Вјера Мујовић
Редитељ: Наташа Радуловић
Костим: Игор Тодоровић
Сценографија: Александар Вељановић
Музика: Раде Радивојевић
Дизајнер звука: Зоран Јерковић
Шминка: Академија Пјурити
Фотографија: Милан Тврдишић
Коко Шанел играју: Рада Ђуричин и Вјера Мујовић
Две глумице – Рада Ђуричин и Вјера Мујовић оживљавају детињство, љубави, борбу, чежње и стремљења комплексне личности каква је била Шанел. Лик Коко Шанел представљен је као двострук: баш као што је лого њеног бренда састављен од једног правилног и једног наопаког латиничног слова Ц, која се укрштају. Окосницу ове драме представља суочавање човека са самим собом, са прошлошћу, истином и лажима, са оним што мислимо да је истина, суочавање са бескрајном усамљеношћу и изгубљеном љубављу. У време великих светских превирања, ратова, револуција, борби за социјалну једнакост, Шанел је ослободила жену корсета, скратила хаљине и високе потпетице – да би жена могла да ради и одлучује о својој судбини. Ово је комад и о усамљености и вечном трагању за љубављу.
О Коко Шанел се пуно зна, али њен живот и дан данас не престаје да интригира јавност. О њој је направљено шест играних филмова, небројено мјузикала и представа у свету, балет у Салцбургу, монодрама Васиљева у Москви… У Србији, ово је прва представа о Коко Шанел, Мала црна хаљина је омаж Коко Шанел.
Премијера представе је одржана 30. јуна 2018. у првом приватном музеју у Србији, Дому Јеврема Грујића. Простор музеја с краја 19. века, дочарава амбијент париског хотела Риц у коме је хероина наше драме живела и умрла. Избор овог простора има за циљ и да гледалац доживи интимни свет Коко Шанел као активан учесник, а не само посматрач. Свакој представи може да присуствује само по 35 гостију. Костиме је креирао чувени српски модни креатор Игор Тодоровић, а музику компоновао је композитор Раде Радивојевић.
Рада Ђуричин, глумица је дипломирала на Позоришној академији 1958. и прву улогу остварила је на сцени Народног позоришта у Београду, кад је играла Ану Франк, а већ 1959. постала је чланица Југословенског драмског позоришта, у коме је одиграла преко четрдесет улога, међу којима су: Кротка (Кротка), Доли (Никад се не зна), Сесили (Важно је звати се Ернест), Офелија (Хамлет), Александра Колонтај (Госпођа Колонтај), Глафира (Вуци и овце), Ана (Васа Железнова), Она (Крај викенда), 011, Исидора (Страх од летења) и друге. Игра на филму, ТВ и у самосталним продукцијама. Неколико дела превела је и адаптирала за сценско извођење. Добила је многа признања: Годишње награде ЈДП, Златни вијенац на МЕСС-у, Златног ћурана за животно дело, Златну медаљу Републике Србије за изузетне заслуге и резултате у културним делатностима и многе друге. Сада, на репертоару београдских позоришта, игра у Великој драми С. Ковачевића, Јасмину на странпутици Љ. Лашић, Тако је, ако ти се тако чини Л. Пирандела, Хало, Београд, Моме Капора, Шупљем камену Н. Кољаде, као и у самосталним продукцијама Опоруке Десанке Максимовић, Човек Човеку и Примадоне.
Вјера Мујовић, глумица и аутор текста је стални члан ансамбла Народног позоришта у Београду. Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића.
Играла: Соњечку Холидеј М. Цветајеве, Лену у Бергмановој сонати, Моглија у Књизи о џунгли, Магдалену у Дому Бернарде Албе, Јудиту у Хебеловој Јудити, Силвију Плат у Труну у оку, Аглају у Идиоту, Лолиту В. Набокова, Олгу у комаду Вишње у чоколади, Мадам де Турвел у Опасним везама… На телевизији: Нушићев Свет, Лазићев Колибаш, Снохватица, Ориђинали, Мина (Мина Караџић), Село гори, а баба се чешља, Мој рођак са села, Олга Јанчевецка…
Радила у позоришту и на филму у Санкт Петерсбургу, Москви и Паризу. Гостовала у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватскској, Француској, Монголији…
Добила награде “Мата Милошевић”, Златни витез у Москви,Зваигзне у Риги (Летонија), као и три награде на позоришном фестивалу Bростја, у Вроцлаву, у Пољској.
Вјера Мујовић, осим редовног репертоара у матичном, Народном позоришту у Београду (представе Антигона, Витамини, Велика драма, Зли дуси, Наши синови…) и представа у другим позориштима (Власт, Свици, Поетски кабаре Иво Андрић…), у позоришту КПГТ играла је у римејку представе Буба у уху, као и Гаврила Принципа у мјузиклу Тајна Црне руке. Са представом Esperando al Che гостовала је на Куби и у Монголији. Са Радом Ђуричин игра представу Човек Човеку, као део акције Негујмо српски језик. Активно сарађује са српском и руском дијаспором. На руском је, недавно, у Санкт Петерсбургу играла монодраму Мина Караџић. Улога Олге Книпер у представи Твоја рука у мојој, у ”Театру и опери Мадленианум” њена је најновија позоришна улога.
